REINKARNACIJA ––
DA LI JE SMRT ZAISTA KRAJ?

REINKARNACIJA KOD STARIH
EGIPĆANA GRKA JEVREJA
I PRVIH HRIŠĆANA

Drevni Egipat je poznavao učenje o seobi duše približno od 2000. godine p. n. e. O tome nas izveštava antički istoričar Herodot: stari Egipćani su verovali da kada telo umre duša odlazi u matericu iz koje će se ponovo roditi; staroegipatska reč "khou" označava dušu umrlog koja posle smrti odlazi u podzemni svet gde joj se na vagi sudbine sudi za dobra i loša dela; dalju sudbinu određuje bog mudrosti Tot –– da li se duša ponovo rađa, ili ide kod boga Sunca Ozirisa, ili na paklene planete gde se ostaje dok se loše delo ne iskupi posle čega se dobija šansa za novo rođenje.   
Stari grčki mislioci kao što su Sokrat, Pitagora, Platon, Plotin i drugi, reinkarnaciju su uzimali kao sastavni deo svojih učenja. –– Sokrat je govorio: "Uveren sam da stvarno postoji ponovni život i da živi ljudi ustaju iz mrtvih". Posle njegove osude na smrt prijatelji su mu ponudili bekstvo, ali je on odbio rečima: "Utešite se jer morate znati da ćete sahraniti samo moje telo, ali ne i moju večnu dušu". –– Pitagora je tvrdio da se seća svojih prošlih života. –– Platon je u svojim delima detaljno opisivao nauku o reinkarnaciji. Govorio je da se pijanci i škrtice rađaju kao magarci, a nasilni i nepravedni kao vukovi i jastrebovi. Ipak, posle nekog vremena duša ponovo dobija ljudski oblik, a time i šansu za put ka višim sferama života.
Kabala govori da je čovek izvorno došao od Boga i da mu se na kraju mora vratiti. Pre toga se mora više puta rađati dok ne dostigne visok nivo zrelosti, a onda se vraća njemu.
Novi Zavet takođe na puno mesta govori o nečemu što bi se moglo shvatiti kao reinkarnacija, a u jevanđelju po Mateju piše: "Isus im odgovori: Ilija će zaista doći i uspostaviti sve stvari. Ali kažem vam, Ilija je već došao, a oni ne znaju ... –– Tada su učenici shvatili da govori o Jovanu Krstitelju". Drugim rečima, Isus je objavio da je Jovan Krstitelj bio inkarnacija proroka Ilije.
Učenje o ponovnom rađanju je bilo sastavni deo ranohrišćanskog učenja kao što nam svedoče gnostici. Što se hrišćanstvo više razvijalo, kako ekonomski tako i politički, to je više nestajala njegova izvorna forma. Origen je sastavio obimno tekstualno izdanje Starog Zaveta (Hexapla). Vodio je čuvenu školu u Aleksandriji, gde se nalazila i najveća biblioteka tog doba sa najbogatijom kolekcijom starih spisa iz čitavog sveta. Ovu biblioteku je u IV veku zapalio hrišćanski patrijarh Teofil. Time je uništio neprocenjivo kulturno-istorijsko blago gotovo svih do tada poznatih duhovnih tradicija. Origen  piše: "Duša nema ni početka ni kraja. Svaka duša dolazi u ovaj svet ojačana pobedama i oslabljena porazima svog prošlog života. Njeno mesto u ovom životu određeno je njenim prošlim zaslugama ili gresima. Delovanje duše u ovom životu odrediće joj mesto u svetu koji sledi nakon sadašnjeg".

REINKARNACIJA –
ISTINA ILI JERES?

Na Peti Ekumenski sabor pozvano je 159 biskupa iz istočnog hrišćanskog sveta, a samo šest iz zapadnog, gde su Origenova učenja bila prihvaćena. Uz nemalu intervenciju Vizantijskog cara Justinijana, Origenovo učenje je proglašeno jeretičkim, a Origen je anatemisan.
"Ako neko prihvata neverovatno postojanje duše pre ovog života, kao i čudnu reinkarnaciju koja sledi posle toga, neka je proklet", kaže se u proglasu sa ovog sabora.
Nakon tog događaja iz crkvenih dokumenata je odstranjeno ili promenjeno sve što je bilo u suprotnosti sa ovom dogmom. Umesto ponovnog rađanja i izmirenja palih duša sa Bogom kroz proces reinkarnacije, nastala je dogma o večnom prokletstvu.
Na petom Ekumenskom koncilu u Carigradu (553. godine), ponovo je osuđeno Origenovo učenje o reinkarnaciji, gde je izrečena anatema vrlo slična onoj prethodnoj. Na jednom mestu stoji i ovo: "Ko ne prokune Origena, zajedno sa njegovim spisima i svim ostalim jeretičarima koje je sveta katolička crkva proklela, proklet da je".
Vremenom je učenje o reinkarnaciji ponovo osuđeno na Lijonskom koncilu 1274. godine, i na Florentinskom 1439. godine.
Mnogi naučnici smatraju da je iz hrišćanstva izbrisano sve ono što govori o reinkarnaciji.  Neverovatno je da se u Bibliji reinkarnacija ne pobija ni jednom rečju.
Muhamed je o reinkarnaciji učio od gnostičkih monaha Basre. Kuran (muslimanska sveta knjiga) kaže: "Alah stvara bića i vraća ih ponovo i ponovo, sve dok mu se ne vrate ... I bio si mrtav, i On te vratio u život. Učiniće da umreš i ponovo će te vratiti u život, i na kraju će te dovesti sebi. Kažem ti, zaista, da će duše koje su sada srodne biti srodne opet, iako se sreću u novim osobama i imenima". Muslimanska  Sufija je sačuvala do danas učenje o reinkarnaciji.
U doba renesanse ovo učenje je postojalo u svim tajnim ezoterijskim društvima Evrope. U XVI veku italijanski filozof Đordano Bruno bio je osuđen na lomaču. Inkvizicija mu je postavila pitanje: "Veruješ li da je duša besmrtna i da prelazi iz tela u telo? " –– On je odgovorio: "Tvrdim da duša postoji bez tela i može prelaziti iz jednog tela u drugo nakon smrti."
Veliki filozof veka prosvećenosti, Volter, rekao je ovo: "Roditi se više puta nije ništa čudnije nego roditi se jednom, jer sve u prirodi doživljava vaskrsenje". –– Imanuel Kant, osnivač nemačkog klasičnog idealizma, smatrao je da duša nije nastala našim rođenjem i da ne prestaje da postoji sa smrću tela. –– Gete je takođe potvrđivao ovakve teorije rečima: "Siguran sam da sam ovde bio kao što sam sada i nadam se da ću se vratiti hiljadu puta". –– Karl Gustav Jung, jedan od najznačajnih psihologa, nije se libio da kaže: "Lako mogu da zamislim da sam živeo u prošlim vekovima i susretao se sa pitanjima na koja nisam znao da odgovorim, pa sam se ponovo rodio da bih ispunio zadatak koji mi je dat u prošlom životu".

 

PRAVOSLAVNO HRIŠĆANSTVO I REINKARNACIJA   

O reinkarnaciji su govorili mnogi pravoslavni duhovnici, a među njima i otac Serafim Rouz, koji kaže:
„Među okultnim idejama o kojima se sada široko raspravlja, a koje su ponekad i prihvaćene od strane onih koji imaju „vantelesna“ iskustva i iskustva „posle smrti“, čak i od nekih naučnika, jeste ideja reinkarnacije: da duša nakon smrti ne ide na Poseban Sud, a onda boravi na Nebesima ili u paklu, čekajući vaskrsenje tela i Strašni Sud, već se nakon dužeg ili kraćeg boravka na „astralnom polju“ vraća na zemlju i uzima novo telo, bilo da je u pitanju zver ili novi čovek. Ova ideja bila je široko rasprostranjena u drevnim vremenima na Zapadu, pre nego što je zamenjena Hrišćanskim idejama, ali se njeno širenje danas odvija zahvaljujući uticaju Hinduizma i Budizma, gde je ona opšteprihvaćena. –– Oni koji veruju u ovu ideju govore da ona objašnjava sve brojne „nepravde“ u zemaljskom životu, kao i naizgled neobjašnjive fobije: ako je čovek rođen slep ili siromašan, to je pravedna nagrada za njegova dela u „prethodnom životu“ (ili, kao što govore Hindusi i Budisti, zbog njegove „loše karme“); ako se neko plaši vode, to je iz razloga što je bio udavljen u „prethodnom postojanju“. –– Teorija reinkarnacije uopšte ne nudi stvarno objašnjenje nepravde –– ako neko pati u ovom životu za grehe i greške u nekom drugom životu kojeg ne može da se seti, onda tu nema nikakve pravde, već samo besmislene patnje izazvane zlom. Hrišćansko učenje o Adamovom Padu koji je uzrok svih zala u svetu nudi mnogo bolje objašnjenje nepravde u svetu; i Hrišćansko otkrovenje Božije savršene pravde u Njegovom Sudu čoveku za večni život na Nebesima ili u paklu, čini nepotrebnom i beznačajnom ideju zadobijanja “pravde” kroz uspešne “inkarnacije” u ovom svetu.”
Za fenomen da ljudi pod regresivnom hipnozom iznose precizne detalje iz prethodnih života, proverljive činjenice iz prošlosti koje njima nisu bile poznate u sadašnjem životu ili da čak govore jezicima koje u sadašnjem životu nikako nisu znali, otac Serafim ima sledeće rešenje: „Ako su „duhovi“ na spiritističkim seansama prilično jasno demoni, onda se i informacija o nečijim „prethodnim životima“ takođe može obezbediti od strane demona. Cilj je u oba slučaja isti: zbuniti čoveka zaslepljujućim izlaganje, naizgled „natprirodnog“ znanja i tako ga obmanuti po pitanju istinske prirode života nakon smrti i ostaviti ih duhovno nepripremljene za to.“

 

 

 

TRI OSNOVNE DOGME O REINKARNACIJI  

 

 

 

Za današnje Pravoslavne Hrišćane koji su kušani idejom reinkarnacije ili se pitaju o navodnim „dokazima“ reinkarnacije verovatno je dovoljno da se osvrnemo na tri osnovne Hrišćanske dogme koje ubedljivo odbijaju samu mogućnost reinkarnacije. Po ocu Serafimu to su:

1. Vaskrsenje tela

Hristos je ustao iz mrtvih u samom telu koje je umrlo smrću svih ljudi čija će tela takođe biti vaskrsnuta Poslednjeg Dana i pridružiti se dušama sa ciljem da žive večno na Nebesima ili u paklu, prema sudu Božijem o njihovom životu na zemlji. Ovo vaskrsnuto telo, slično Hristovom, razlikovaće se od naših zemaljskih tela po tome što će biti prefinjenije i sličnije prirodi Anđela, bez čega ne bi moglo prebivati u Carstvu Nebeskom, gde nema smrti ni propadljivosti, ali će i dalje biti isto telo, čudesno obnovljeno i od Boga učinjeno, podesno za večni život. Telo je neotuđivi deo celokupne ličnosti koja će živeti večno, a ideja da mnoga tela pripadaju istoj ličnosti odbacuje samu prirodu Carstva Nebeskog.

Šta nam Biblija kaže u odeljku proroka Jezekije:

„Ruka Gospodnja dođe nada me, i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje bijaše puno kosti.
I provede me pokraj njih unaokolo, i gle bijaše ih vrlo mnogo u polju, i gle, bijahu vrlo suhe.
I reče mi: sine čovečiji, hoće li oživeti ove kosti?
A ja rekoh: Gospode,  Gospode, ti znaš.
Tada mi reče: prorokuj za te kosti, i kaži im: suhe kosti, čujte riječ Gospodnju.
Ovako govori Gospod ovijem kostima: gle, ja ću metnuti u vas duh, i oživećete,
I metnuću na vas žile, i obložiću vas mesom, i navući ću na vas kožu, i metnuću u vas duh, i oživećete, i poznaćete da sam ja Gospod.
Tada stadoh prorokovati kako mi se zapovedi: i gle, kosti se pribirahu svaka na svojoj kosti; i gle, po njima iziđoše žile, i meso, i ozgo se koža navuče, ali duh ne bejaše u njima.
Tada mi reče: prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečiji, i reci duhu –– ovako veli Gospod: od četiri vjetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive.
I prorokovah, kako mi se zapovjedi, i uđe duh, i oživješe, i stadoše na noge –– bješe to vojska vrlo velika.
Tada mi reče: sine čovečiji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: posahnuše kosti naše i prođe nadanje naše, propadosmo.
Zato prorokuj, i kaži im: ovako veli Gospod: evo ja ću otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i dovešću vas u zemlju Izrailjevu.
I poznaćete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.
I metnuću duh svoj u vas da oživite, i naseliću vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i činim –– govori Gospod.“

2. Naše iskupljenje Isusom Hristom

„Bog je uzeo telo i kroz Svoj život, patnju i smrt na Krstu, iskupio nas je od vlasti greha i smrti. Razbojnik sa Njegove desne strane je dobio spasenje u istom trenutku kroz svoju veru u Sina Božijeg, a „loša karma“ njegovih zlih dela je bila uništena blagodaću Božijom.“

3. „I kao što je ljudima jednom određeno umreti, a potom sud“ (Jevr. 9:27)

„Ljudski život je jedini određeni period probe, nakon čega nema „druge šanse“, već samo Suda Božijeg (koji je pravedan i milostiv) o čoveku, prema stanju njegove duše, kada se njegov život završi.“

 

ZAGROBNI ŽIVOT

Gallup je objavio rezultate istraživanja o verovanju Amerikanaca u život nakon smrti. Iznenađujuće je da dve trećine veruje u zagrobni život, a 15% je tvrdilo da su i sami imali iskustva bliske smrti. Od onih koji su imali takva iskustva svaki deseti je govorio o izlasku iz tela, dok je 8% osetilo da je tokom tog događaja “bilo prisutno neko posebno biće, ili čak više njih.”
Dr. Michael Sabom, kardiolog na Medicinskoj školi Univerziteta Emory, obavio je istraživanje sa pacijentima koji su imali srčani udar i pri tom doživeli izvantelesna iskustva. Pri srčanom udaru srce prestaje snabdevati mozak krvlju te bi pacijent morao izgubiti svest. Međutim, dvadeset šest od trideset i dva bolesnika, koji su dali izjavu o svom izvantelesnom doživljaju u tim trenucima, vrlo su tačno opisali što se zbivalo dok su ih pokušavali oživeti. Preostalih šestoro vrlo je verno opisalo posebne tehnike oživljavanja, što se sasvim slagalo s podacima zabeleženim o njihovim operacijama u povjerljivim bolničkim protokolima. Dr. Sabomo je zaključio da je um nešto što se razlikuje od mozga te da se, u kritičnim situacijama bliskim smrti, to dvoje nakratko razdvaja. Sabom je zapisao: “Bi li um, koji se odvaja od fizičkog mozga, mogao zapravo biti duša koja nastavlja postojati nakon smrti tela, kao što se tvrdi u nekim religijama?“
Da bi sa neophodnim naučnim oprezom zaključio: „Prema mom mišljenju, to je krajnje pitanje koje se nameće s obzirom na izveštaje o iskustvima s granice smrti.”
Naučna činjenica je postojanje svesnosti. Bez svesnosti telo je mrtvo. Čim se svest povuče iz tela nastaje smrt.  Očigledno je, stoga, da je svesnost apsolutno neophodna za pokretanje tela. Što svesnost jeste? Upravo kao što su dim i toplina pokazatelji vatre, tako je i svesnost pokazatelj duše. Energija duše, odnosno jastva, stvara se u obliku svesnosti. Uistinu, svesnost dokazuje prisutnost duše. Upravo to je zaključak svih vedskih spisa, a Vede su knjige znanja nastale u Indiji prije više od 5.000 godina.
Oni koji poriču postojanje duše unutar tela čine to jer se ne može opaziti fizičkim osećajima. Međutim, postoje mnoge stvari koje ne možemo videti. Ne možemo videti vazduh, radiotalase, zvuk ili radioaktivno zračenje, ali to ne znači da to ne postoji.

 

REINKARNACIJA
ISKUSTVA BLISKE SMRTI – PREDVORIJA REINKARNACIJE
NAUČNI ODGOVOR NA FENOMEN REINKARNACIJE
KUDA DUŠA PUTUJE POSLE SMRTI
TIBETANSKA KNJIGA MRTVIH – UPUTSTVO ŠTA DA RADITE KADA SE PROBUDITE POSLE SMRTI 
ŠTA O REINKARNACIJI KAŽU MUDRACI DREVNOG ISTOKA?

“Duhovna duša, koja prožima telo, večna je i zato niko ne može da uništi večno postojeću duhovnu dušu. Premda materijalno telo biva podvrgnuto uništenju, njegov je vlasnik - duša - večan. Kako onaj ko shvata da je duša večna i neuništiva može nekoga raniti ili ubiti? Samo telo i um bivaju uništeni. Telo i um su poput odeće. Kada odeća postane stara, osoba je baca i odeva novu. Na sličan način i duša, kada u trenutku smrti napusti staro telo, prihvata novo.” – Tako piše u prastaroj Bahgavad giti.
Vede, najstarija dela napisana na sanskritu, za koje veruju da sadrže sva moguća znanja, kažu da svet nastaje iz univerzalnog principa: "Kao drvo iz semena i talasi iz mora, tako svet izlazi iz Brame". Iz Brame izvire i u njega se vraća celokupan život, dok on sam ostaje večno identičan sam sebi.
Upanišade su završni deo Veda pa ih zato nazivaju "Vedantama" u kojim je suština vedanskog učenja. U Upanišadi se iznosi ubeđenje da smrt ne znači kraj, već da kao što posle noći dolazi dan tako posle smrti dolazi život. Život na zemlji  je sredstvo samousavršavanja, to je stepen u duhovnom usavršavanju, stepen u prelazu ka beskonačnom. To je vreme za pripremanje duše za večnost. Život nije prazan i besmislen. Veruje se da trud čovekov ovde na zemlji nije uzaludan, jer oni koji su bili dobri, brzo dostižu dobro rođenje, a oni koji su bili rđavi, vrlo brzo se rađaju u vidu svinje, psa ili neke druge životinje.

Shvatanje reinkarnacije se vremenom menjalo od Bramanizma Veda i Upanišada do Budizma.

U V veku pre Hrista, Buda ("probuđeni, prosvećeni"), svakako najmarkantnija figura indijske filosofije i religije, čini prekretnicu u indijskoj misli i upućuje je novim tokom. Njegova ličnost je obavijena mnogobrojnim mitovima i legendama, pa je skoro nemoguće izdvojiti objektivne istorijske činjenice od legendi.

 

REINKARNACIJA I BUDIZAM

Buda je rođen u arijskoj plemićkoj porodici u gradu Kapilovastu. Otac mu je bio poglavica arijskog plemena Šakija, koji je svome sinu, zvanom Sidarta, stvorio luksuzne uslove za život. Mladi Sidarta se oženio u dvadesetdevetoj  godini i dobio je sina, ali on nije bio zadovojlan svojim udobnim životom. Uznemiravala ga je opšta beda i sveprisutna patnja koja ga je okruživala. Sidarta reši da sazna razlog ljudskog stradanja, bola i patnje.  Da bi to saznao povukao se u pustinju i uz najstroži post i dugotrajnu meditaciju otkrio je četiri znamenite istine koje su osnova budistiškog učenja.

Te istine su:

1. Stradanje je neodeljivo od postojanja.

2. Uzrok stradanja je želja.

 3. Uništenje stradanja dostiže se uništenjem te želje.

 4. Put ka tome to je "osmokraki sveti put" koji vodi ka prekraćenju stradanja.

Budistička reinkarnacija se ne može shvatiti bez pojma karme. Karma je stara reč preuzeta iz sanskrita i znači dejstvo, delovanje, odnosno, uzročno-posledičnu vezu. Glavni princip karme je: što seješ, to i žanješ. Naš sadašnji život je zaslužen prethodnim životom i pretstavlja nagradu ili kaznu za prethodni, ali čineći dobro u ovom životu možemo da zaslužimo bolju reinkarnaciju. Kao što karma utiče na život čoveka, tako i čovek svojim životom stvara svoju karmu. Kao takav, on je princip koji ustanovljuje pravednost u ljudskim odnosima..Zakon karme, zapravo, pretstavlja concept moralnog usavršavanja. To je opšti zakon i on se primenjuje ne samo na ljude, nego i na bogove, životinje i biljke. Ovakav koncept karme su uglavnom preuzela i zapadna ezoterična učenja. Mnogi veruju da postoji i karma naroda i država, pa i čitavog čovečanstva.

Cilj Budizma je da se prekine ciklus reinkarnacija i da se dosegne nirvana, to jest stanje večitog blaženog mira. Jedan od najboljih poznavalaca indijske filosofije, Radhakrišnan, nirvanu objašnjava kao gašenje, hlađenje ili umiranje strasti, kao potpuno oslobođenje duha od materije. Onaj ko je dostigao nirvanu ne može se vise rađati, on je slobodan od zla zauvek. O samoj prirodi nirvane se ne može precizno reći šta je. Nirvana predstavlja završetak duhovne borbe i označava pozitivno blaženstvo. To je cilj savršenstva, a ne uništenja. U čuvenom religiozno-filozofskom epu Mahabharati, nastalom između 6. i 3. veka pre n.e., opisuje se kako se i sam bog Krišna reinkarnira u ljude, i to naročito u vremenima moralnog posrnuća kako bi ljudima pomogao da se poprave.

SLEDI:

TAJNA EZOTERIJSKA UČENJA O REINKARNACIJI

KAKO SE POPRAVLJA KARMA

KARMIČKI VAMPIRIZAM

DA LI SU SRBI ZNALI ZA REINKARNACIJU?

 

 

REINKARNACIJA

I POSLE SMRTI ŽIVOT?

TEOZOFIJA I NADŽIVLJAVANJE SMRTI

DRUGA SMRT

INDIVIDUALNI RAJ

SMRT KAO INICIJACIJA

 

"Nikada nije postojalo vreme kada nismo postojali ja i ti ... i nikada u budućnosti nećemo moći da prestanemo da postojimo. Ono što je za sva bića noć, za Jogina posvećenog meditaciji je veliki dan; ono što svim bićima izgleda kao dan pojavljuje se kao noć u očima mudraca darovanog spiritualnom vizijom. Onaj koji se odrekne svih želja i dela bez privrženosti, bez egoizma i bez oholosti dostići će mir. To je uslov božanskog stanja: onaj koji ga dostigne oslobođen je svake iluzije: ako može da se u njemu utvrdi čak i u trenutku smrti, on ulazi u božansko blaženstvo." –– Bhagavad Gita

"Upoznaj samog sebe (i upoznaćeš univerzum i bogove)." –– Natpis u proročištu u Delfima

Ako bi neki od naših dalekih predaka iz antike mogao da se reinkarnira među nama, a da pri tom sačuva sva svoja sećanja, on bi bez sumnje doživljavao iznenađenje za iznenađenjem otkrivajući dostignuća naše civilizacije. Kakva bi tek bila njegova zbunjenost kada bi otkrio da su isti oni koji veruju da su proniknuli u tajne materije i koji se spremaju da se uskoro odvaže na duga interplanetarna putovanja, još neznalice po pitanju onoga što se zbiva sa čovekom posle smrti –– štaviše, oni se ozbiljno pitaju o stvarima koje su prošlim civilizacijama izgledale očigledne. Nekada, za Grka, Egipćanina ili čak Gala odlučno pitanje nije bilo: da li ćemo nadživeti smrt? već: kako da se ponašamo? Kakve žrtve da učinimo da bismo osigurali sreću posle ovog života? Ipak, sa stupanjem Nauke na vlast, Religija, zasnovana na životnoj intuiciji spiritualnih realnosti, postepeno je ustupala mesto jednoj vrsti kulta spoznaje pristupačne kroz iskustvo.

Kao što naglašava Jung: "Kritički razum izgleda da je nedavno, sa brojnim drugim mitskim predstavama, eliminisao i ideju života post mortem. To je bilo moguće samo zato što se danas ljudi najčešće identifikuju jedino sa svojom svešću i zamišljaju da nisu ništa više od onoga što znaju o sebi samima." I veliki psiholog dodaje: "Racionalizam i doktrinarstvo su bolesti našeg vremena: oni imaju pretenziju da odgovore na sve." Uostalom, ta iritirajuća situacija je još ozbiljnija zato što se ne veruje u činjenicu da se razum ne kreće uvek slobodno: nije li on ograničen jednom materijalističkom predrasudom koja ga uslovljava? Za veliki broj zapadnjaka, sve mora da može da se konačno objasni u okvirima fizike; život će pre ili kasnije morati da se pokaže kao rezultat biohemijskih mehanizama i pokazaće se jednog dana da je svest samo proizvod moždane mašine.

 

REINKARNACIJA

I POSLE SMRTI ŽIVOT?

TEOZOFIJA I NADŽIVLJAVANJE SMRTI

DRUGA SMRT

INDIVIDUALNI RAJ

SMRT KAO INICIJACIJA

Puno je predrasuda koje se tiču problema evolucije. Po Jungu: "Mitske potrebe zapadnog čoveka zahtevaju sliku sveta u evoluciji koja ima početak i kraj." Ne može se zamisliti da čovek nema svoj početak u nekoj životinjskoj vrsti; ne može se zamisliti da se život nije pojavio jednoga dana slučajno na Zemlji; ne može se zamisliti da univerzum može da postoji čitavu večnost i da nije imao apsolutni početak: ta briga da se objasni početak sveta dovela je do teorije "bing beng"–– a koja tvrdi da je podrobno spoznala formiranje univerzuma jednom gigantskom eksplozijom, počev od jednog centralnog žarišta energije (ostavljajući, međutim, neobjašnjene uslove formiranja tog početnog žarišta i njegovo poreklo.)
U jednom takvom mehaničkom modelu univerzuma, u kome će najlepše konstrukcije biti rezultat srećnih kombinacija, obrazovanih slučajno, i gde će čovek rado biti opisan kao proizvod jedne izuzetne mutacije, koja mu je dala inteligenciju, nije predviđeno mesto za nezavisnu svest, ni za kakav spiritualni model niti bilo šta što se ne podvrgava opštim poznatim zakonima tog univerzuma: nadživljavanje je problem bez smisla. Tokom decenija, ljudska duša je držana daleko od hrama nauke.

Srećom, neumorna istraživanja i ospervacije naučnika u celom svetu donose svake godine fantastičnu žetvu novih činjenica. Poznat je spektakularan napredak parapsihologije koji joj je postepeno pribavio pravo građanstva. Ekstrasenzorna percepcija i psihokineza već postavljaju ozbiljna pitanja i luta se da bi se za njih našla naučna objašnjenja. Ali evo kako se lekari i psihijatri suočavaju sa jednim još manje ortodoksnim problemom: problemom mogućnosti da čovek nadživljava smrt. Ispitivanja koja su, sa svim potrebnim poštenjem i strogošću, obavili istraživači, kao što su dr E. Kubler-Ros i dr Mudi, zbunjuju svet: ne daju li iskustva ljudi "spasenih od smrti" manje ili više vernu sliku onoga što se dešava svim ljudima u trenutku smrti. A opažanja prof. Jana Stivensona –– na drugom kraju prolaza smrti –– ne sugerišu li snažno ideju reinkarnacije, za sve ljude? Ni najskeptičniji duh ne može da se ne oseti dotaknut svim tim činjenicama i da ne bude naveden da zauzme poziciju za ili protiv nadživljavanja. Mi prisustvujemo polemici, katkada dosta živoj, i videćemo da u tom domenu teozofija gđe. Blavacke donosi važne elemente koje treba staviti u dosije.

 

REINKARNACIJA

I POSLE SMRTI ŽIVOT?

TEOZOFIJA I NADŽIVLJAVANJE SMRTI

DRUGA SMRT

INDIVIDUALNI RAJ

SMRT KAO INICIJACIJA

Reakcije mislećih ljudi vrlo često su iracionalne ili iznenađujuće. Da citiramo Junga: "Obično, predstave koje čovek stvara o onostranom određene su njegovim željama i njegovim predrasudama." U svetlosti tog zapažanja može se analizirati držanje nekih naučnih i religijskih autoriteta prilikom pojave knjige dr Mudija "Život posle života". Neki, opterećeni materijalističkim predrasudama, bacili su se na posao da minimiziraju domet otkrića, oslanjajući se na jednu nepromenljivu dogmu: bez mozga nema svesti. Drugi su naglašavali da "brodolomnici onostranog" nisu imali stvarno iskustvo smrti i da se iz toga ne može izvući ništa realno. Citirajmo ovde, na primer, mišljenje jednog sveštenika, istovremeno i lekara, opata Marka Oresona (Marc Oraison): "Najpre, kao lekar ja kažem da ako neko oživi to je zato što nije bio mrtav. Dakle, sve ono što on priča nema ništa sa smrću i onostranim. To su fantazmi koji se dižu iz nesvesnog. To može biti simptom potrebe da se veruje u jednu drugu stvar –– čovek nije nikada prihvatio da bude smrtan –– ali ta projekcija nesvesnog nije nikakav dokaz." Isti autor s punim pravom dodaje: "Nema ničega u Jevanđeljima, čak ni u epizodi sa Lazarom, što daje precizne podatke o počinku mrtvih."
A ako se, kada dođe trenutak konačne smrti, stvari odvijaju zaista onako kako su ih opisali subjekti dr Mudija?
Razume se, nasuprot prećutkivanju, štaviše tom skoro instinktivnom suprotstavljanju naučnika radovima jednoga od njihovih, postoji niz istraživača koji prihvataju opažene činjenice i trude se da ih protumače, katkad čak i da ih iskoriste da bi poslužile njihovim sopstvenim teorijama. Tako vidimo da danas cveta čitava jedna literatura, pomalo fantastična, u kojoj se činjenice parapsihologije analiziraju na tendenciozan način, štaviše lažno. Izrazi astralno telo, aura itd. su ponovo dobili pravo građanstva. Tako, za neke autore koji se bave bilokacijom, "putovanjima po astralu", ispitivanja dr Mudija pružaju dokaze da je smrt samo jedan "izlazak u astral" sa kojeg se čovek ne vraća. Za druge, pristalice spiritizma na primer, ona potvrđuju neke njihove teorije, kao što je ponovno sastajanje pokojnika u onostranom sa njegovim rođacima i dragim prijateljima.

 

REINKARNACIJA

I POSLE SMRTI ŽIVOT?

TEOZOFIJA I NADŽIVLJAVANJE SMRTI

DRUGA SMRT

INDIVIDUALNI RAJ

SMRT KAO INICIJACIJA

Dr Mudi i profesor Stivenson se ne izjašnjavaju o pitanju nadživljavanja na ulazu u smrt, odnosno o problemu reinkarnacije, za njih je nadživljavanje uslov sine qua non, jer ne postoji apsolutan dokaz u tim područjima, niti su iznesene teorije. Ipak ne možemo a da ne budemo iznenađeni utvrđenim paralelama između priča ljudi koji su spaseni iz kliničke smrti i starih tradicija zabeleženih u knjigama mrtvih ili u mitovima koji se odnose na iskustva post mortem.
Kasno je da ta otkrića prođu u tišini, da se ponovo zatvore proboji: ona su ušla u život čovečanstva. Nauka nikada nije bila suočena sa sličnim problemom: ima li čovek nešto besmrtno u sebi? Hiljadugodišnja Gnoza, iz koje su crple generacije mudraca i posvećenika i koja je bila predstavljena javnosti na modernom jeziku pod imenom Teozofija, sadrži doktrine od velike važnosti o ovom predmetu, jer ti mudraci su oduvek u centru svojih istraživanja držali Čoveka u njegova tri aspekta - zemaljskom, besmrtnom i večnom. 

Oni koji poseduju oko mudrosti, jogini i inicirani mudraci, mogu da vide aktivnost duha za vreme inkarniranog života i u momentu smrti. Ako takvi vidovnjaci postoje, ne budimo onda iznenađeni što su oni mogli da nadahnu ili napišu tekstove kao što su "Knjige Mrtvih" Tibeta ili Egipta čije izvesne detalje izgleda da a posteriori potvrđuju priče "onih koji su se vratili". Sigurno je da na tim svedočanstvima jogina počivaju teozofska učenja koja se odnose na smrt.

Dotičući se tog predmeta, treba da se makar privremeno oslobodimo "svojih želja i svojih predrasuda" i da stvari osmotrimo ne kroz mali lornjet, to jest kroz perspektivu našeg malog ja, ugroženog smrću, već na najširi mogući način. Za Teozofiju, nadživljavanje je samo logična i neminovna posledica skupa postulata čiji domašaj se prostire na čitav kosmos. Čovek nije slučajni proizvod prirode, neočekivani stranac, koji je mogao da se nikada ne rodi na Zemlji: on je integralni deo univerzuma čija evolucija sledi nepromenljive zakone.

Pokušajmo, najpre, da zamislimo tu stvar iznenađujuću za naš zapadnjački mentalitet: večnost univerzuma u beskonačnom prostoru. Ne postoji apsolutni početak, ne postoji  apsoluti kraj, već neprekidno pulsiranje, iz koga se redom svetovi pojavljuju i bivaju ponovo apsorbovani u Apsolut sveprisutan, večan, bezgraničan i nepromenljiv.  Da bi te suštinske realnosti označili simbolom, naši preci su nacrtali sliku zmije koja grize svoj rep.

 

REINKARNACIJA

I POSLE SMRTI ŽIVOT?

TEOZOFIJA I NADŽIVLJAVANJE SMRTI

DRUGA SMRT

INDIVIDUALNI RAJ

SMRT KAO INICIJACIJA

Disanje Brame, sa svojim naizmeničnim udisajima i izdisajima, ilustruje periodična pojavljivanja i nestajanja univerzuma. Ista ideja simbolizovana je smenjivanjem dana i noći Brame. Treba li dodati da su ti svetovi samo izraz sile života koja ih večno podupire u njihovom manifestovanju.  Sveprisutni život, premda nepojmljiv, simbolizovan je u egipatskoj umetnosti krstom sa drškom, ankom.
Ovde se treba odreći još jedne od predrasuda koje okivaju našu misao. Racionalni zapadnjak misli: "Na početku je bila Materija, zatim, mnogo kasnije, Duh, Svest. Za hiljadugodišnji Istok, Duh i Materija su oduvek neraskidivo vezani, kao lice i naličje jedne medalje, neophodni jedno drugom za stvaranje i evoluciju sveta. Šta bi bio univerzum oblika bez svesti da ga oblikuje, istražuje i u njemu se odražava? Šta bi bila čista svest bez supstance koja joj služi kao nosač i da se u njoj individualizuje? To fundamentalno jedinstvo para Duh-Materija, Svest-Supstanca (Puruša-Prakrti u Indiji) simbolizovano je od davnina preplitanjem dva trougla u slici Solomonovog pečata.
U velikom komešanju univerzuma, evolucija beskonačnih dimenzija sledi svoj tok, oduvek: svaki novi svet je dete prethodnog i svaka tečevina jednog ciklusa, sva iskustva akumulirana u bezbrojnim pokušajima prirode i živih bića bez prestanka se registruju u večnoj kosmičkoj memoriji, koja služi kao osnova za stvaranje novog sveta u budućnosti. Dodajmo još jednu ideju suštinsku za razumevanje celine: u istoriji univerzuma sve polazi s jednog vrha, sa najspiritualnijeg i najeteričnijeg nivoa, ka stepenu na kome je Materija samo neizdiferencirana supstanca i gde se budi zajednica najrazvijenijih svesti koja predvodi zoru novog "dana Brame".
"Na (novom) početku je bila Reč ili Logos..." 
Ciklus se zatim nastavlja u smislu involucije, postepene inkarnacije Duha u Materiju, razvijajući sve više i više usavršene oblike, ali sačinjene od sve više i više guste materije, paralelno sa oblicima svesti sve više i više invidualizovanim i udaljenim od univerzalne Svesti. Na najnižoj tački ciklusa pojavljuje se čovek - nezavisna svest odražena u sebi samoj, inkarnirana u najsavršenijoj formi sposobnoj da preuzme smenu prirodne evolucije, penjući se svojim sopstvenim odgovornim naporima putem vraćanja prema Duhu - u punoj budnosti.

 

 

ŠTA JE AURA?

 

Aura predstavlja bioenergetsko polje koje okružuje sva živa bića. Sastavljena je od sedam slojeva. Boje, unutar ovog bioenergetskog polja, predstavljaju sliku ljudske duše, odnosno njenog životnog potencijala.
Aura je višedimenzionalni pulsirajući energetski omotač koji okružuje ljudsko telo. Preko aure energetski komuniciramo sa drugim energijama. Ona je slika čovekovih osećanja, čovekove vrednosti i karakternih osobina, a isto tako je i pokazatelj čovekovog duhovnog i fizičkog zdravlja. Osim, obojene svetlosti, veruje se da poseduje veličinu, oblik, gustinu i zvuk. Boja aure je raspoređena u tri nivoa. Zdrav čovek ima auru podjednako debelu oko celog tela. Ako je osoba bolesna, na tom delu tela, aura je znatno tanja zavisno od težine bolesti koju osoba ima.
Tokom života čovek menja boju svoje aure. Na to kakva će nam biti aura utiče naša okolina, stvarni svet, način razmišljanja, osećaji, društveni život, materijalna i duševna situacija u kojoj se nalazimo, zanimanje koje smo odobrali, moralni, etički i verski stavovi.
Svaka boja aure podrazumeva specifične obrasce ponašanja koji se razlikuju od ponašanja ostalih boja. Svaka boja spektra ličnosti ima svoje jake i slabe strane.
Jasne i blistave boje odražavaju dobro fizičko, duhovno i emotivno zdravlje, a stres, potištenost i samosažaljenje u velikoj meri zamućuju boje.

 

KAKO VIDETI BOJU AURE?

 

 

OSOBINE AURE

 

Aura je ima više dimenzija. Možemo izdvojiti više njenih osobina:

• VELIČINU - ona nam govori o duhovnoj, mentalnoj i emotivnoj ispunjenosti
• OBLIK - koji govori o opštem zdravlju. On otkriva koji su delovi tijela izloženi stresu i napetosti
• GUSTINU - koja zavisi od rasporeda čestica svetla. Govori nam o sposobnosti pronalaženja rešenja problema
• OBRASCE - koje emituje i koji otkrivaju opšti stav pojedinca prema životu
• ZVUK- koji emituje zna biti kao visok piskav ton.

 

Aura se sastoji od više prstenova koji zrače bojama. Raspoređeni su u tri osnovna sloja:

• ETERIČNA AURA - odražava čulno i telesno zdravlje čoveka i proteže se na udaljenosti 5-10 cm od fizičkog tela
• MENTALNA AURA - odražava mentalno stanje čoveka i proteže se na udaljenosti 2,5 m od fizičkog tela
• SPIRITUALNA AURA - odražava duhovno stanje čoveka i proteže se na udaljenosti od oko 7,5 m od fizičkog tela.

 

U zavosnosti od dela tela koji se posmatra, aura ima sledeća značenja:

• LEVA STRANA TELA - označava energiju koju primamo u naš organizam i naš život
• DESNA STRANA TELA - označava nedavnu prošlost i karakteristike koje izražavamo u ovom trenutku
• NEPOSREDNO IZNAD GLAVE - ovaj deo označava težnje, ciljeve, želje, stanje u kojem se trenutno nalazimo
• GRLO - pokazuje kako komuniciramo sa okolinom i kako izražavamo svoju kreativnost na svim nivoima
• SRCE - pokazuje kako postupamo sa svojim emocijama, predstavlja našu sposobnost da volimo i način na koji doživljavamo i izražavamo najdublje emocije.

 

BOJA AURE

ASTROLOŠKA ANALIZA KARME

 

ASTRALNA PROJEKCIJA

 

Astralna projekcija ili vantelesno iskustvo je pojam koji se odnosi na sposobnost voljnog napuštanja fizičkog tela, prebacivanjem svesti u astralno telo i koriščenje astralnog tela za boravak na fizičkoj i astralnoj ravni. Ovakvo definisanje astralne projekcije proisteklo je parapsihološkog viđenja sveta, koje nam govori o tome da pored materijalnog sveta na kome boravimo postoji još nekoliko viših svetova - astralni, mentalni i božanski. Čovek ima četiri tela. Od toga prvo je ono najjednostavnije – fizičko telo, a preostala tri su prilagođena za boravak na višim svetovima. To su astralno, mentalno i božansko telo. Njihova zajednička komponenta je svest koja je jedinstvena, bez obzira na telo u kome boravi. Besmrtno božansko telo je slobodno od bilo kakvog oblika. Prilikom procesa inkarnacija ono prvo zadobija mentalno telo, koje sadrži sve informacije o karmičkim spletovima, napretku duše i nivou svesti dostignutom u prošlim životima. Mentalno telo dalje gradi astralno telo da bi u njega procesiralo informacije i slike važne za razvoj telesnih, psihičkih i duhovnih funkcija. Informacije iz mentalnog tela se u astralnom telu uobličavaju kroz slike, misli, osećanja, snove i vizije koje osoba doživljava u svom psihičkom svetu.
Svi mi se astralno projektujemo nekoliko puta svake noći tokom spavanja. ali nismo toga svesni. Svakom čoveku je neophodno da sanja, odnosno da provede izvesno vreme u astralnom svetu.

 

 

SVETLOSNA VRPCA

 

Svetlosna vrpca je jedini spoj između astralnog i  fizičkog tela. Ona je vidljiva samo na ravni zemlja-zemlja i na jako niskim astralnim ravnima. Ne postoji mogućnost da je vidite ukoliko postanete svesni u snu, jer se tada nalazite na mogo višim astralnim ravnima. Pored toga, nećete je videti i ukoliko se projektujete direktno iz fizičkog tela i brzo probijate astralne ravni. Svetlosna vrpca je vidiljiva samo nekih 6 do 10 metara od fizičkog tela. To znači da kada hodate na ravni zemlja-zemlja po svom stanu, već u sledećoj prostoriji više nećete moći da pratite astralnu vrpcu. Ali činjenica da u navedenim slučajevima ne vidite astralnu vrpcu ne znači da je ona prekinuta ili da niste u projekciji.. Ona je naime sačinjena od fine materije i postaje nevidljiva usled navedenih uzroka. Kada se nalazimo blizu fizičkog tela, na primer na nekih 3-4 metara, svetlosna vrpca je debljine novčića i vidimo kako je zategnuta i povezana sa fizičkim telom. Beličasta je, ali ako se u nju zagledate možete primetiti promenu u skali duginih boja. Kada je dodirnete osetićete fine, hladne i lake vibracije, kao kod blagog elektriciteta. Kako se udaljujemo od fizičkog tela ona postaje sve tanja i prozirnija, sve dok u jednom trenutku ne postane nevidljiva. Jedna od većih zabuna u ovoj oblasti je da može doći do smrti, ukoliko se prekine svetlosna vrpca tokom astralne projekcije. Međutim, dokazano je da to nije moguće. Trenutak smrti i prekidanja svetlosne vrpce i oslobađanja astralnog tela od fizičkog je karmički uslovljen i nema nikakve veze sa tim da li praktikujete svesnu astralnu projekciju ili ne.

PROCES ASTRALNE PROJEKCIJE – prvi korak - USPOSTAVLJANJE VEZE SA ASTRALNIM PLANOM

 

Da bismo došli do same srži astralne projekcije, neophodno je da ovaj složen proces podelimo u nekoliko etapa i da se svakom od njih ozbiljnije pozabavimo. Početna etapa je uspostavljanje veze sa astralnim planom. Ona zapravo počinje tako što se fizičko telo relaksira, opušta i polako priprema za san. Tada astralna čula počinju da se bude, što može da dovede do nekoliko različitih pojava. Za ovu fazu je najkarekterističnija pojava hipnogenog stanja. Tada nam se pojavljuju figure, slike i pejzaži na mentalnom ekranu, koje u stvari predstavljaju sam ulaz u astralni plan. Otvaraju se astralne oči i tada možemo da imamo utisak da vidimo sve oko sebe zatvorenih očiju. Zatim, dolazi do pojave snažnih svetlosnih bljesaka , koji su predsignal razdvajanja astralnog od fizičkog tela. U ovom periodu je karakteristično to što se mogu čuti različiti astralni zvuci - visoka frekvencija, blago šuštanje, glasovi, a vrlo često i čitave cele rečenice, muzički tonovi i čitave muzičke fraze, različiti instumenti... Pored toga neki od ljudi koji su imali iskustvo sa astralnom projekcijom, za ovu etapu povezuju osećaj koji ih podseća na blago duvanje vetra iako je, u prostoriji u kojoj se nalaze, sve zatvoreno. Neki pak kažu da je to kao laki dodir po glavi ili po nekom drugom delu tela. Neki od ispitanika izveštavaju o promenjenom ili jako često metalnom ukusu u ustima, kao i o različitim mirisnim fenomenima.

PROCES ASTRALNE PROJEKCIJE – drugi korak – PREBACIVANJE SVESTI IZ FIZIČKOG U ASTRALNO TELO

Pri običnom spavanju u ovoj fazi obično gubimo svest i tonemo u san. Nismo svesni daljih dešavanja koja, kada se prate budnom svešću, mogu da budu prilično fizički i psihički neprijatna.Telo je sada u stanju ukočenosti i obamrlosti. Kao da smo paralizovani, ne možemo da pomerimo ni jedan deo tela. Ponekad se ljudima dešava da se probude u ovoj fazi, bilo kada se astralno telo izdvaja ili vraća u fizičko telo i to je najčešće prilično šokantno iskustvo. Pre svega zato što imamo doživljaj da smo potpuno paralizovani. Ali, ovo je prirodna faza u izdvajanju astralnog tela i nema razloga za paniku, jer ćete se za nekoliko minuta projektovati ili uspeti sasvim spontano da pokrenete fizičko telo. Ukoliko dopustite strahu da vas preplavi samo ćete nepotrebno produžiti ovo stanje.Nakon što je fizičko telo obamrlo, astralno telo se izdvaja prvo na nivou određene čakre. Imaćete osećaj kao da ležite na dnu čamca koji talasi lagano ljuljaju.Većina ljudi ne može da se iz stanja transa odmah direktno projektuje. Za njih je korisnije da idu na ostvarenje projekcije kroz san. Tokom našeg detinjstva i kasnijeg života, različite traume, stresovi, negativni događaji stvorili su energetske blokade na čakrama. Za razbijanje ovih energetskih blokada najbolje su vežbe koje su poznate pod nazivom PET TIBETANACA.

 

PRIMERI PREBACIVANJA SVESTI IZ FIZIČKOG U ASTRALNO TELO

Ispitanik je tri sata pred spavanje jeo umerenu i laku hranu. Dospeo je u stanje telesne ukočenosti i odjednom počinje da oseća mučninu i nagon za povraćanje. Neprijatan doživljaj se pojačava i postaje nepodnošljiv sve dok on ne uspe da se pomeri i nakon nekog vremena sedne u krevet. U istom trenutku mučnina nestaje. To se ponavlja tokom svakog pokušaja direktne astralne projekcije.
Osoba u stanju transa počinje da oseća pritisak oko čela. On se pojačava i postaje nalik užarenom i bolnom obruču oko glave. Javlja se vrtoglavica i još jači bol. Kada osoba prekine vežbu projekcije svi simptomi odmah nestaju.Takođe, često se javljaju svrab u grlu i potreba za kašljanjem, neizdrživi trnci u nogama, ili iracionalni strahovi. Njihova svrha je pre svega u tome, da kao psihički mehanizmi odbrane, spreče da svesno stupimo u kontakt sa traumom, potisnutim sadržajem ili bolnim i neprijatnim iskustvom iz prošlosti ili sadašnjosti. Zbog navedenih problema, neophodno je da se rade analize snova ili podvrgavanje nekom obliku psihoterapije, kako bi se na taj način rešili psihološki problemi i oslobodila se potisnuta energija.Jedini razlog za nemogućnost direktne astalne projekcije su naši nesvesni i potisnuti strahovi. Oni mogu biti mnogobrojni i različiti. Ukoliko radimo na upoznavanju sebe, svojih želja, potreba, osećanja, ti strahovi i prepreke će postepeno nestati.
Kada se ostvaruje projekcija kroz san, osoba je lišena svih ovih neprijatnosti. Astralno telo se izdvaja dok je osoba u besvesnom stanju, prolazi nivo zemlja-zemlja i penje se na neki od astralnih novoa gde se postiže svesnost.

PROCES ASTRALNE PROJEKCIJE – treći korak – ODVAJANJE ASTRALNOG TELA OD FIZIČKOG

Treći deo procesa astralne projekcije je samo odvajanje astralnog i fizičkog tela. Astralno telo se prvo podiže paralelno sa fizičkim telom, na nekih metar od njega, a zatim lako sklizne napred i koso se uspravi, na ovaj način prešavši razdaljinu od nekih par metara. Prilikom uspravljanja iz horizontalnog položaja često se javlja laki električni trzaj. Tokom odvajanja astralnog tela, ukoliko ste svesni, imaćete osećaj da ste vi veoma lako fizički podignuti, i da ste nakon toga ustali i nećete moći da razlikuje da li ste u fizičkom ili astralnom telu, tj. imaćete utisak kao da se to događa fizičkom telu.Takođe vam se može dogoditi da imate brzo odvajanje astralnog tela u kome nećete moći da pratite njegovo gore navedeno postepeno izdvajanje i uzdizanje. U tom slučaju, nakon postizanja stanja lakog transa, odmah ćete se naći sasvim svesni u uglu svoje sobe, ili na ulici, ili u nekom nepoznatom predelu. U ovom slučaju verovatno se radi o tome da osoba izgubi svesnost na nekoliko trenutaka a da je izdvajanje astralnog tela veoma brzo.
Nakon što se udaljilo od fizičkog tela, astralno telo je slobodno da istražuje područje zemlje i astralnih razina. Početnicima se savetuje da se što brže i najmanje na nekih desetak metara udalje od fizičkog tela. Takođe ne treba da pokušavaju da ga gledaju ili istražuju na ovom nivou svog postignuća, pre svega zato što je njegova privlačna sila jača što je astralno telo bliže. Vrlo verovatno je da vam se može dogoditi da se okrenete da biste pogledali svoje fizičko telo i da odmah budete vraćeni u njega. Nakon toga biste opet morali da ponavljate sve faze izdvajanja što je naporno i iscrpljujuće.

 

VEŽBA PREBACIVANJA SVESTI U ASTRALNOG DVOJNIKA

Ova vežba predstavlja naročito napredan nivo meditacije, koji je jedan od načina da zakoračite u astralnu projekciju. Za početak sedite ispred velikog ogledala na udaljenosti od 1m  i dobro posmatrajte svoje telo. Zapamtite kakav vam je izraz lica, držanje ramena i ruku, kakvu odeću nosite na sebi, u kakvom položaju su vam noge. Povremeno zatvorite oči i pokušajte da se prisetite svakog detalja koji vidite. Ako vaša slika na mentalnom ekranu nestane, otvorite oči i pogledajte sebe u ogledalu. Ponovo sklopite oči i učvrstite unutrašnji prizor. Ovu vežbu ponavljajte dok ne budete u stanju da jedan minut držite u viziji svoju sliku bez ikakve greške. Potrebno je da slika na mentalnom ekranu izgleda potpuno identično kao i vaš odraz u ogledalu. Sada zamislite preko puta sebe svog astralnog dvojnika. On je na nekih metar udaljenosti od vas i izgleda potpuno isto kao vi. Posmatrajte ga i pokušajte da uočite svaki detalj. Zatim počnite da se u imaginaciji približavate dvojniku do nekih 20 cm. Posle nekog vremena se odaljite na početno mesto. Ponovite ovo nekoliko puta. Zamislite da se astralni dvojnik približio vama na nekih 10-ak cm. Posmatrajte ga pola minuta. Zatim se mentalno prebacite na njegovo mesto. Iz tog ugla sada posmatrajte sebe pola minuta. Počnite ovaj deo meditacije sa tri rotacije, a tokom kasnijih meditacija, povećavajte broj rotacija.Posle nekog vremena dogodiće vam se da gubite tačnu svest da li on posmatra vas ili vi posmatrate njega i na kom mestu se u određenom trenutku nalazite. To znači da na kratko uspevate da prebacite svest u astralnog dvojnika.Vežbu radite 15-30 min.

 

ASTRALNA KAPIJA - DIREKTNA METODA ASTRALNE PROJEKCIJE
– korak prvi

Ova tehnika namenjena je osobama koje hoće da pokušaju direknu astralnu projekciju i žele da imaju vantelesno iskustvo, što je moderan naziv za ovo drevno postignuće. Navedena metoda nije namenjena potpunim početnicima u astralnoj projekciji ili duhovnim disciplinama, već osobama koje ili već imaju neko iskustvo u projektovanju kroz san, ili razvijeno astralno telo kroz praktikovanje ritualnih i meditativnih praksi.
Od potpunih početnka se očekuje da rade ovu metodu između mesec dana i šest meseci, svakodnevno, da bi doživeli prvo iskustvo astralne projekcije. Od psihičke i fizičke strukture osobe, pre svega strahova i problema koje nije razrešila, zdravstvenog stanja, istrajnosti volje, razvijenosti njenog astralnog tela, nivoa svesti, predhodnog iskustva u duhovnim radovima zavisiće i postignuti rezultati. Pre početka ove vežbe neophodno je obezbediti potrebne uslove, kako bi sama projekcija mogla da bude kvalitetna. Pre svega neophodno je da se osigurate od bilo koje vrste ometanja. Isključite električne uređaje u svojoj okolini. U sobi treba da je tamno i mirno. Udobno se obucite. Skinite sve metalne predmete i nakit sa tela. Nemojte jesti bar sat vremena pre vežbe. Metodu možete praktikovati uveče pre spavanja, popodne, ili ujutru pre nego što ustanete iz kreveta.
nakon toga neophodno je zauzeti dobar položaj tela. Lezite na leđa, a pod glavu stavite mali jastuk. Ruke raširite pored tela i od ovog trenutka nadalje pokušajte da se ne pomerate, trudite se da ne izvedete ni jedan voljni pokret.

ASTRALNA KAPIJA - DIREKTNA METODA ASTRALNE PROJEKCIJE
– korak drugi


Drugi korak ove metode je prisećanje predhodnog dana. Cilj ovog koraka je da vaš um oslobodi od utisaka predhodnog dana i od briga koje su usmerene ka budućnosti. Na ovaj način ćete raščistiti svoj mentalni prostor od svetovnih misli i osećanja vezanih za protekli dan i bićete spremni da se posvetite duhovnoj vežbi. Potrebno je da zamislite crnu knjigu u unutrašnjem prostoru svog uma. U njoj je zableženo sve što se dogodilo u vašem dosadašnjem životu. Na njoj je ispisano vaše ime, a ispod njega sitnijim slovima piše Astralna projekcija. Pročitajte to. Otvorite knjigu na novoj, beloj stranici. Zapišite današnji datum i ime dana. Kao na filmu, pogledajte kako ste proveli ceo dan, od jutra do večeri. Brzo preletite preko slika današnjeg dana. Nemojte se uplitati u događaje, samo ih posmatrajte. Izdvojte slike, kao da gledate foto album, tri situacije u kojima danas niste bili zadovoljni, pogrešili ste, ili ste se loše osećali iz bilo kog razloga. Jasno odredite slike tri situacije koje želite da rešite u narednom periodu. Označite nedovršene poslove. Sada pogledajte slike tri situacije koje ste danas dobro obavili i u kojima ste bili zadovoljni sobom ili drugima, ispunjeni prijatnim osećanjima i utiscima. Nakon svega, podvucite crtu ispod datuma i dana osećajući kako ste za danas završili sa svetovinim životom i brigama. Zaklopite knjigu i okrenite je na drugu stranu tako da vaš mentalni ekran postanje sasvim crn i neproziran. Za ovaj korak neophodno je da izdvojite između 5 i 10 minuta.


ASTRALNA KAPIJA - DIREKTNA METODA ASTRALNE PROJEKCIJE
– korak treći

Treći i možda najvažniji korak je relaksacija.Da biste svoje telo i um doveli u stanje potpune opuštenosti, najbolje je da primenite neku poznatu metodu opuštanja čitavog tela. Izaberite onu metodu relaksacije koju najbolje poznajete ili onu koju najčešće koristite, odnosno onu, koja je u vašem slučaju najdelotvornija. Vreme koje je potrebno da izdvojite za relaksaciju ne treba da bude duže od 15 minuta, ali relaksacija svakako treba da traje više od 5 minuta. To je neki optimalan vremenski period koji je neophodan da biste svoj um i telo doveli u stanje totalne opuštenosti. Sada kada ste potpuno opušteni potrebno je da se usmerite na svoje disanje i pratite udisaj i izdisaj. Dišite prirodno, u ritmu koji vam odgovara, s tim što je preporučljivo da malo produbite svoj izdisaj. U ovom koraku je ključno da ostanete potpuno nepokretni jer svaki voljni akt će izazvati prekidanje započetog procesa izdvajanja astralnog tela. Posle nekog vremena javiće se različiti signali astralne projekcije, ali takođe i neprijatni pokazatelji blokiranih čakri. Istrajte u nepokretnosti i pokušajte da savladate prepreke. Sve ono što predhodi samoj astralnoj projekciji je od velike važnosti i za kvalitet same projekcije. Početnicima će ovaj korak biti jedan od najtežih, jer je teško u isto vreme se relaksirati i voditi računa o redosledu koraka. Međutim, vremenom sve ove radnje postanu rutinske i onda je i stepen relaksacije veći, a kvalitet projekcije svakako bolji. Za iskusne astralne putnike, ovaj korak je najčešće jedan od omiljenih.


ASTRALNA KAPIJA - DIREKTNA METODA ASTRALNE PROJEKCIJE
– korak četvrti

Četvrti i poslednji korak zvanično počinje od trenutka kada se jave pokreti astalnog tela u vidu lakog ljuljuškanja gore-dole, levo-desno, ili podizanje pojedinih udova. Tada nastupa ključni trenutak, a on se sastoji u tome da načinite Astralnu kapiju. Najbolje je da na mestu realnog prozora koji imate u sobi, ili na zidu koji je pravo ispred vas, kao da gledate kroz malo podignutu kapiju ili prozor, vizuelizujete osobu ili mesto na kome želite da se nađete. Ukoliko blokade nisu previše jake u ovoj fazi možete očekivati izdvajanje astralnog tela i projekciju na odabrano mesto. Za početak je preporučljivo da izaberete prostor ili osobu koja vas veoma jako privlači i interesuje iz bilo kog razloga. To će vam pomoći da istrajete i imate jak motiv da pokrenete astralno telo i prođete kroz astralnu kapiju. Bitno je, da kad se jednom odlučite za mesto projekcije, ne menjate lokaciju sve dok ne ostvarite uspeh. Dobijene rezultate je svakako potrebno proveriti ukoliko za to imate načina. Čak iako ne uspevate da se astralno projektujete važno je da bar mesec dana ne menjate odabrano mesto projekcije.
Još jedan bitan detalj je i postavljanje povratne Astralne Kapije. Vizuelizujte da se kroz astralni prozor vidi vaša soba, krevet u kome spavate i vaše fizičko telo. Približite se kapiji, zaletite se, ili skočite kroz nju u svoju sobu. Pogledajte svoje fizičko telo i najčešće ćete odmah biti vraćeni u njega.

 

ASTRALNA PROJEKCIJA TEHNIKOM KONTROLE SNOVA – korak prvi

Kontrola snova je još jedna od brojnih tehnika koje se primenjuju u astralnoj projekciji. Pamćenje sadržaja snova bitan je faktor za uvežbavanje vantelesnog putovanja kroz vreme i prostor. Neposredno nakon buđenja zapišite sadržaje snova ili ih snimite na diktafon. U trenutku kada zapazite da se budite, dok ste još na granici između sna i jave, započnite s prisećanjem na svoje snove. Prisećajte se sadržaja svojih snova dok ste još sanjivi i nemojte da činite nikakve nagle pokrete, jer oni imaju tendenciju da vas rasane. Nemojte forsirati proces prisećanja ni na koji način. Naprezanje vam neće pomoći. Samo budite i ostanite opušteni, s namerom da dozovete u sećanje što veći broj snova. U početku ćete morati da uložite voljni napor da biste disciplinovali svoju pažnju, da usmerite svoju svesnost ka stanjima snova. Nekim ljudima pomaže da postave sebi niz pitanja: »Gde se san odigrao, na kojim mestima? Šta sam ja radio, govorio, osećao, mislio...? Jesam li bio okružen poznatim bićima? Jesu li to bili ljudi ili životinje ili nešto treće? Je li postojala interakcija između nas, razmena misli? Da li se nešto dogodilo pre toga?« i sl.
Za nekoliko dana ili nedelja otkrićete da ste u stanju da se prisetite snova kao povezanih celina, u živopisnim bojama i sa sve više detalja. To će vam uspevati sve lakše i lakše. Sadržaje snova nema potrebe zapisivati detaljno, nego samo u skraćenom obliku. Prisećajte se snova detaljno, a beležite ih samo u glavnim crtama, u obliku koncepta.

 

ASTRALNA PROJEKCIJA TEHNIKOM KONTROLE SNOVA – korak drugi

Primenjivanjem tehnike prisećanja snova, sve ono što vam je do tada izgledalo daleko i obavijeno velom tajni, izroniće na dnevnu svetlost i postaće vam dostupno. Više neće postojati granica između sna i jave, tj. granica između svesnog i nesvesnog, sada će sve postati svesno. Preporučljivo je da se u popodnevnim satima, uz pomoć svojih zabeleški, prisećate snova koje ste zapisali i zapamtili tog jutra. Tokom rekapitulacije, pokušajte da sve to proživite ponovo, kao da vam se upravo tog trenutka dešava. Ova poslepodnevna praksa nije neophodna, ali je od koristi jer će vam pomoći da unesete svoje snove u realnost, ali i da se iz realnosti lakše prebacite u snove. Kroz svakodnevnu praksu rada na snovima uspećete da zadržate neprekidnu svesnost tokom celog dana i cele noći. Svakodnevno, iz dana u dan bićete svesni svojih snova za vreme sanjanja kao i fizičke budnosti za vreme vašeg boravka u fizičkom telu. Za vreme istinskih snova bićete svesni da je vaše astralno tijelo odvojeno od fizičkog tijela. Astralno telo može lebdeti neposredno iznad vašeg fizičkog tela, ali može se desiti i da odlebdi veoma daleko. Povratak astralnog tela ka fizičkom telu, najčešće se doživljava kao san padanja na dole, odnosno kao padanje sa visine.
Ono što je karakteristično za ovaj korak, tj. za tehniku prisećanja snova, je to što je ona samo jedna od faza ka potpunoj kontroli snova, a samim tim i ka kontrolisanoj astralnoj projekciji. 

ASTRALNA PROJEKCIJA TEHNIKOM KONTROLE SNOVA – korak treći

Osim prisećanja snova, drugi bitan faktor za astralnu projekciju putem kontrole pažnje u sanjanju je namerno, voljno konstruiranje željenog sna. Kad odete u postelju na spavanje, smestite svoje telo tako da leži na leđima, sa rukama nešto odmaknutim od trupa. Neko vreme ritmički dišite, primenjujući standardne tehnike joga disanja. Nakon toga zanemarite disanje i dozvolite sebi totalnu opuštenost. Ostavite telo da leži u krevetu sasvim relaksirano, a vi se posvetite zamišljanju sna u kojem se telo, ležeći u vodoravnom položaju, postepeno uzdiže. Mogli biste zamisliti da ležite na leđima na podu prostranog lifta. Najpre u mašti dočarajte sebi kako ulazite u lift neke zgrade u kojoj ste se nekada, u fizičkoj stvarnosti, vozili liftom i da ležete na pod. Potom zamislite i osetite kako lift počinje da se penje i unesite se u taj osećaj. Kada lift stigne do najvišeg sprata ili do sprata na kojem bi u fizičkoj stvarnosti izišli – zamislite da se zaustavlja i sasvim se uživite u osećaj naglog zaustavljanja. Zatim usmerite svoju pažnju na zamišljeni osećaj da je vaše telo lakše od vazduha i da se diže sa poda lifta bez ikakvog mišićnog napora. Izađite iz lifta i, stalno lebdeći u vazduhu poput balona, prođite kroz stan (ili bilo koje prostorije) da biste došli do prozora ili vrha zgrade. Odatle uzletite u vazduh. Možete zamisliti da polećete kao kada skačete u vodu sa visokog tornja. Tokom letenja, mogli biste zamišljati da mašete rukama kao ptica krilima. Nekim ljudima to pomaže da izazovu življi utisak letenja.

ASTRALNA PROJEKCIJA TEHNIKOM KONTROLE SNOVA – korak četvrti

Dok zamišljate da lebdite, promatrajte tlo ispod sebe iz ptičje perspektive. Sagledajte odozgo krovove kuća, ulice sa pešacima, drveće, parkove... Ako želite, možete posetiti neka vama omiljena i poznata mesta. Nakon ovog obilaska, dolebdite u vašoj mašti do istog mesta sa kojeg ste odlebdeli. Znači, u mislima ponovo doletite na mesto s kojeg ste poleteli, vratite se u lift, legnite na leđa na njegov pod i spustite se do prizemlja odakle ste i pošli. Vi ste glavni glumac u ovom mentalnom filmu i trebate da se potpuno uživite u trenutnu ulogu. Neka celi ovaj film - dizanje u liftu, letenje i povratak na početnu tačku - ne traje duže od 2 - 3 minuta. Sa potpunim uživljavanjem u imaginarnu situaciju ponavljajte ovaj film svake večeri kada legnete. Ovako uobličen iskonstruiran san proživljavajte barem dva do tri puta uzastopce ili sve dok ne zaspite. Vaša imaginacija treba da bude prožeta osećajima. Scenario sna nemojte menjati, barem ne bitno. Iz večeri u veče reprizirajte taj isti kratak film ponovo i ponovo. Posle nekoliko dana ili nedelja ovakvog namernog zamišljanja, doći će do formiranja stvarnog sna prema modelu zamišljenog. Na početku će vam se ovakvi snovi javljati samo ponekad, a kasnije će postati sve redovniji. U početku snovi u kojima letite verovatno neće biti isti kao vaš konstruiran san, ali ćete s vremenom postići sve veću podudarnost. Da biste postigli astralnu projekciju ovom metodom, dovoljno je da na neki način namerno isprovocirate osećaj lebdenja u snu, prirodni san letenja i prepoznavanje tog sna kao sna. Prepoznati san znači biti budan u snu.

 

ASTRALNA PROJEKCIJA TEHNIKOM KONTROLE SNOVA – korak peti

Završni korak u tehnici astralne projekcije koju opisujemo je buđenje u snu. Odaberite krov neke kuće ili vrh neke građevine ili drveta ili bilo koju tačku do koje svaki put dolazite u svom konstruiranom snu. Umesto visokih mesta možete izabrati neko mesto na tlu. Vizualizujte san na potpuno isti način kao i ranije, ali tome dodajte odluku da ćete se probuditi kada dolebdite do tog unapred određenog mesta. Dok vizualizujete da slećete na to mesto, zamišljajte da se budite i otvarate oči da bi progledali i videli oko sebe.
Kad legnete na spavanje, pre zamišljanja željenog sna, nekoliko puta voljno pomislite ovaj  ili sličan tok misli: »Ja ću sada sanjati da se uzdižem i lebdim i leteću do... (izgovorite naziv svog odredišta). Kad doletim do tog-i-tog mesta probudiću se! Prepoznaću san! Sada mogu kontrolisati san jer znam da sanjam.«
Ponavljajte ovu autosugestiju desetak puta, a zatim pređite na vizualizovanje svog već mnogo puta viđenog "filma" odnosno sna u kojem doživljavate uzdizanje i lebdenje. Ovaj postupak ponavljajte svake večeri kad legnete u postelju. Posle određenog vremenskog perioda prakse, zaista ćete se probuditi u svom stvarnom snu u trenutku i na mestu koje ste odabrali.
Neki ljudi do prvih rezultata dolaze brže, a neki moraju duže pokušavati. U svakom slučaju, nastavite sa praktikovanjem jedne iste tehnike astralne projekcije čak i ako osećate da ste vi beznadežan slučaj i mislite da nećete uspeti. Nastavite po svaku cenu čak i ako vam se ova praksa čini besmislenom i neučinkovitom.

 

ASTRALNA PROJEKCIJA TEHNIKOM KONTROLE SNOVA – korak šesti

Kada se probudite u snu moći ćete da upravljate snovima, odnosno svojim nesvesnim umom, u onoj meri u kojoj ste kroz praksu stavili pod svesnu kontrolu vaš svesni um. Kada ste za vreme sanjanja svesni da sanjate, svesni ste i da možete sanjati što hoćete i kako hoćete. U početku verovatno nećete uspeti da se zadržite u tom stanju duže vreme, jer ćete možda osetiti neku silu kako vas vuče nadole pa ćete ubrzo početi da padate i  probudićete se u krevetu u svom fizičkom telu. Ako ste početnik, verovatno ćete se ubrzo fizički probuditi zbog uzbuđenja zbog toga što ste se uspeli da se probudite u snu. Budni u snu, stajaćete na odabranom mestu i bićete potpuno svesni situacije u kojoj se nalazite, svog položaja i okoline, stvari i pojava oko sebe. Videćete svet novim očima i vaša moć rasuđivanja biće jasnija i bolja. Redovnim vežbanjem osposobićete se da produžite razdoblja budnosti astralne projekcije na proizvoljno dugo vreme. Nezavisni od svog fizičkog tela moći ćete da se krećete po sopstvenoj volji i možda ćete odlučiti da posetite svoje fizičko telo da biste ga posmatrali dok spava u postelji. Umesto da gledate sliku svog tela u ogledalu, sada ga možete videti onako kako ono zaista izgleda. Možete videti i opipati svetlosnu vrpcu  koja povezuje fizičko telo sa astralnim. Svetlosna vrpca je rastegljiva, neodređena, živa i neuhvatljiva nit. Ne pokušavajte da je prekinete. Takođe nije preporučljivo da pokušate da probudite svoje fizičko telo dok ste van njega.

11. SEPTEMBAR, SLUČAJNOST ILI NEŠTO DRUGO?

11. septembr 2001. godine, u SAD desilo se nešto neverovatno. Jedan od najvećih svetski metropola, Njujork, bio je meta napada terorista Al-Kaide. Priča o 11. septembru nije vezana isključivo za 2001. godinu. Na samom početku drugog svetskog rata, u Americi je počelo zidanje objekta, koji će, u narednim godinama, reprezentovati političku i i vojnu moć sile SAD. Taj objekat je svima dobro poznati Pentagon, čija je gradnja započela 11. septembra 1941. godine. Ali to nije sve, istog dana, smo nekoliko godina kasnije, Amerikanci su ušli na teritoriju Nemačke. Tridesetak godina kasnije, opet u Nemačkoj, 11. septembra 1972. godine, na Olimpijskim igrama u Minhenu, arapski terorosti ubili su 11 izraelskih sportista. Samo godinu dana kasnije, istog datuma, u Čileu, diktator general Pinoče, svrgnuo je sa vlasti i ubio demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea. U skorijoj istoriji, 11. septembra 1990. godine, Buš stariji, otac doskorašnjeg američkog predsednika, bio je potpaljivac bliskoistočne krize svojim obraćanjem Kongresu  SAD da se povede rat protiv Iraka, poznatiji kao Zalivski rat. A 11. septembra 1999. godine, Jevreju su slavili 6000 godina od stvaranja Adama i ujedno to je bio kraj jednog kalendarskog ciklusa. Ovo su podaci iz novije istorije ali raniji vekovu čuvaju još zanimljivije događaje, koji su se desili baš 11. septembra. Američki arheolog, ali i pripadnik obaveštajne službe Ernest  Martin, smešta Isusovo rođenje baš na 11. septembar, treće godine pre nove ere. Prema engleskim istorijskim zapisima, Vilijem Volas baš tog dana porazio je kralja Edvarda. Istog datuma, 1609. godine, Henri Hadson usidrio je svoj brod na ostrvu reke koja je dobila ime po njemu. Ako niste znalu, tu je reč o ostrvu Menheten, centru današnjeg Njujorka, i 11. septembar 1609. godina može se smatrati rođendanom ovog grada.  Istog datuma, ali posle više od 150 godina, propala je mirovna konferencija između Velike Britanije američkih pobunjenika koje je predvodio Bendžamin Frenklin. Godinu dana kasnije, pogađate, istog datuma, 11. septembra, Amerikanci, predvođeni, Džordžom Vašingtonom prvu put, proneli su svoju zastavu, koja je skoro nepromenjena do dan danas. Godine 1782 počeo je poslednji čin američke borbe za nezavisnost . Konačno 1812. godine Britanska flota izgubila je  bitku od Američkw i to se dogodilo baš 11. septembra. 43. godina kasnije, na ovaj datum, ujedinjene vojske zapadne Evrope, predvođene Britanijom, zauzele su crnomorsku luku Sevastopolj u krimskom ratu. Ponovo 11. septembra, Britanija je povukla potez sa dalekjosežnim posledicama i ponovo je na Bliskom istoku. Godine 1922, stavila je pod protektorat Palestinu, pripremajući uspostavljanje Izraela, četvrt veka kasnije.

Ono što je interesantno, sve pomenute godine, povezane su, osim datumom, i specifičnim astrološkim formulama, na osnovu kojih su preduzimane akcije. One su dovele do daljeg razvoja događaja koji su menjali sliku sveta. Za 20. vek, zajednička konstana za sve ove događaje je pozicija Sunca na 18. stepenu znaka Device. Interesantno je da ovaj stepen neki astrolozi tumače kao đavolji. Za nastavak veze sa đavolom, zadužen je Pentagon, koji je dizajniran u obliku prevrtnute petokrake, još jednog simbola pomenutog negativca. Poslednji događaj, pad kula bliznakinja u Njujorku, obeležen je Saturnom znaku Blizanca. Nesumnjiva simbolika, stari dobri, zli Saturn, predstavlja pad a u znaku u kome se nalazio ukazivao je na događaj. Na žalost svih nevino stradalih ljudi i Mesec, koji predstavlja ljude i narod, u istom je znaku, na po sebe lošem 28 stepenu, što ukazuje na stradanja običnih, nedužnih građana. Odnos koji ima sa Marsom i lunarnim čvorovima ukazuje da tu nije sve čisto i da je reč o zaveri, u kojoj su građani SAD upotrebljeni kao eksperimentalni zečevi i žrtvovani zarad ostvarivanja ciljeva malobrojne elite koja upravlja njima. Al-KAida je naravno umešana ali i tu ima dosta nejasnoća, i čini se, nečega što ne sme da izađe u javnost. – o vezama sa neformalnim centrima moći u SAD.

 

TAJNA VEČNE MLADOSTI

 

PET TIBETANACA

Pet tibetanaca je sistem jednostavnih

vežbi koje ne zahtevaju posebne

uslove ni posebnu fizičku spremu. Njihova delotvornost se ogleda u povećanoj energiji, boljoj kondiciji kao i obnavljanju sveukupne prirodne vitalnosti organizma, bez obzira na pol, godine ili fizičko stanje onoga koji upražnjava ove vežbe.
Ono što je karakteristično za ove vežbe je činjenica da ih mogu raditi svi, kako oni najmlađe takoi najstariji.                                   Ove vežbe su nastale na Himalajima, a

poznate su i kao deo Pet obreda

podmlađivanja. Na teritoriju Evrope su

stigle početkom 20. veka, a tek

poslednjih godina su doživele pravi bum

na ovim prostorima. Pet tibetanaca

oduzimaju minimum vremena i truda

u toku dana, a mogu maksimalno da

povećaju fizičku snagu i gipkost, kao i

psihičku oštrinu, vraćajući vitalnost,

dobru fizičku kondiciju i osećaj zadovoljstva.
Vežbe imaju oslobađajuće dejstvo

na urođenu energetsku snagu ljudskog tela i uma. Redovno upražnjavanje ovih vežbi ublažava mišićnu napetost i nervni stres, poboljšava disanje i varenje, koristi kardiovaskularnom sistemu i dovodi do dubokog opuštanja i sveukupno dobrog stanja. Vežbe je najbolje raditi ujutro, pre doručka. Prve nedelje,  ukoliko ste zdravi i u relativno dobroj formi, radite svaku vežbu po 3 puta. Svake nedelje povećavajte broj ponavljanja za jedan, najviše do 21 ponavljanja svake vežbe. To je ujedno i maksimalan broj puta koliko možete izvesti jednu vežbu. Ako želite da unapredite program vežbanja, radite vežbe brže, ali ne povećavajte broj ponavljanja.

 

PRVA VEŽBA

 

Prva vežba je jednostavna i njen cilj je da poveća brzinu proticanja energije kroz čakre koje su smeštene u organizmu svakog čoveka.
Stanite uspravno sa rukama ispruženim sa strane. Prste držite zajedno, dlanovi su otvoreni i okrenuti prema dole, stopala su u ravni ramena.      

 U ovakvom položaju okrenite se za puni krug u smeru kazaljki na satu (sa leve na desnu stranu). Dok se okrećete duboko udišite i izdišite. Kad ste završili sa okretanjem, stanite sa spojenim stopalima i stavite ruke na kukove. Duboko udahnite na nos i izdahnite kroz usta.
Većina odraslih će u početku moći da se okrene samo pet - šest puta, a da im se ne zavrti u glavi. Kao početnik radite ovu vežbu samo dok ne osetite vrtoglavicu. Vremenom, kada budete radili svih pet vežbi, moći ćete se sve više okretati, a osećaj vrtoglavice će se smanjivati.
Da biste smanjili osećaj vrtoglavice, fokusirajte pogled na neku tačku ispred sebe, pred početak vežbe. Kada počnete da se okrećete, zadržite pogled koliko možete na toj tački. Na kraju ćete morati da pustite da nestane iz vašeg vidokruga kako biste mogli okrenuti glavu zajedno s telom. Kada se to dogodi, okrenite brzo glavu i čim budete mogli, ponovno vratite pogled na svoju tačku. Ta referentna tačka će vam pomoći da budete manje dezorijentisani i da vam se manje vrti.
Kada već budete uvežbani okrećite se oko svoje ose oko dvanaest puta, a najviše dvadeset i jedan put. To je sasvim dovoljno da bi se energetski vrtlozi pokrenuli.

 

DRUGA VEŽBA

 

Posle prve vežbe, sledi druga koja još više pokreće energiju sedam čakri. Ona je još jednostavnija nego prva .
Ispružite se na podu, licem okrenutim prema gore. Ovu vežbu je najbolje raditi na debljoj prostirci. Dok ležite na podu, ispružite ruke pored tela i položite dlanove na pod sa sastavljenim prstima.

Zatim podignite glavu s poda i privucite bradu na grudi.

U isto vreme podignite noge u uspravan položaj. Leđa ostaju potpuno na podu. Ako možete, povucite noge iznad tela što više prema glavi. Kolena moraju ostati ispružena.

Zatim polako spustite glavu kao i noge na pod, u prvobitni položaj. Opustite sve mišiće i ponovite vežbu - bez suvišnog naprezanja.
Kod svakog ponavljanja veoma je bitno da održavate ritam disanja. Kada podižete glavu i noge, duboko udahnite, a zatim potpuno izdahnite u momentu kada ih spuštate. Između ponavljanja, dok vam se mišići opuštaju, dišite i dalje u istom ritmu. Ako imate dobro izvežbane trbušne i leđne mišiće, možete raditi ovu vežbu sa ispruženim kolenima. Ukoliko ste početnik i ne možete da skroz ispravite noge, možete kod dizanja i spuštanja nogu da ostavite kolena savijena. Za početak je dovoljno uraditi tri ponavljanja, a kasnije povećavajte broj ponavljanja iz nedelje u nedelju. Vežbu možete raditi sa najviše dvadeset i jednim ponavljanjem.

 

TREĆA VEŽBA

Ovu vežbu treba raditi neposredno nakon druge. I ova vežba je takođe jednostavna. Kleknite na pod sa uspravnim telom, dok su vam nožni prsti istegnuti (vidi sliku).

Neka vam kolena budu malo razmaknuta. Ruke stavite sa strane, pozadi, na mišiće bedara. Zatim sagnite glavu i potiljak prema napred i povucite bradu na prsa.

 

Potom povucite glavu i potiljak oprezno prema nazad - samo toliko koliko vam je ugodno - i istovremeno se izvijte prema nazad lagano savijajući karlicu. Dok se savijate prema nazad, oduprite se rukama o bedra.

 

 

Nakon toga se vratite u prvobitni položaj i ponovite vežbu. Kao i kod druge vežbe i ovde morate održavati određeni ritam disanja. Udahnite duboko kada se savijate prema nazad. U trenutku kada ste potpuno savijeni ka nazad, zadržite malo dah. Nakon toga, izdahnite dok se vraćate u uspravni položaj. Duboko disanje je neobično korisno zato napunite pluća koliko god možete.
Kao što je slučaj i kod prethodne vežbe i ovu vežbu za početak je dovoljno uraditi tri puta. Postepeno povećavajte broj ponavljanja. Svake nedelje uradite po jedno ponavljanje više. Na kraju ćete doći do maksimalnog dvadeset i jednog ponavljanja i na tom broju se zaustavite. Veoma je bitno da ne prekoračujete ovaj broj, jer se u tom slučaju mogu pojaviti sasvim suprotni efekti. Naime, ukoliko preterujete može doći i do potpunog blokiranja protoka energije. Zato je jako bitno da se strogo pridržavate uputstava.

ČETVRTA VEŽBA

Kada budete prvi put radili ovu vežbu, može vam se učiniti da je teška. Međutim, već nakon nedelju dana videćete da je isto tako jednostavna kao i prethodne.
Najpre sednite na pod s nogama ispruženim ravno prema napred, sa stopalima razmaknutim oko 30 cm. Telo nek vam bude uspravno, a dlanove položite na tlo pored stražnjice.

Tada privucite bradu na prsa, a nakon toga spustite glavu prema nazad.

 

U isto vreme podignite telo tako da se kolena saviju, dok vam ruke ostaju ispružene. Trup treba da sa natkolenicama pravi ravnu liniju, paralelnu s tlom. Ruke i potkolenice su u normalnom položaju u odnosu na tlo.

U tom trenutku - bez zaustavljanja daha - napnite svaki mišić u telu. Nakon toga vratite se u početni sedeći položaj.Tada opustite mišiće i odmorite se pre nego što ponovite postupak.
Kod ove vežbe disanje je takođe važno. Udahnite duboko kad podižete telo. Ne morate zadržati dah dok napinjete mišiće. Potpuno izdahnite kada se vratite u sedeći položaj i nastavite u istom ritmu dalje ako se (što je za mnoge poželjno) odmarate.
Ono što je karakteristično, ne samo za ovu, već i za ostale vežbe je da nema bojazni da će efekti izostati ako od samog početka ne budete mogli da vežbe radite savršeno. Nemojte da se obeshrabrujete. Dovoljno je radite najbolje što možete, a kako vreme bude odmicalo, moći ćete da radite sve bolje i bolje. I ovde je potrebno ispoštovati maksimum od dvadeset i jednog ponavljanja.

 

PETA VEŽBA

I kod ove vežbe je neophodno da primenjujete način disanja kao i kod prethodnih vežbi. U trenutku kada podižete telo, duboko udahnite. Potpun izdisaj uradite prilikom spuštanja tela.
Preve nedelje vežbanja uradite tri ponavljanja ove vežbe. Svake sledeće nedelje povećavajte broj ponavljanja za jedan, dok ne dođete do dvadeset i jednog ponavljanja i na tom broju se zaustavite.
Sve navedene vežbe su korisne za istezanje krutih zglobova i mišića i za popravljanje mišićnog tonusa, ali to nije njihova osnovna svrha. Njihovo glavno dejstvo se ogleda u normalizaciji brzine protoka energije kroz čovekov organizam. Redovnim upražnjavanjem ovih vežbi, dostiže se brzina protoka energije koja je normalna za zdravog i snažnog čoveka od dvadeset pet godina.

Kristalna kugla
Kristalna kugla je najsavršeniji oblik među oblicima i nešto najsavršenije što je čovek uopšte napravio. Od davnina joj se pridaju čarobna svojstva i magijske sposobnosti. Tako se kugla kao magijski instrument koristi od pradavnih vremena i u svim kulturama. Ako je još kristalna, onda potencijal njenih moći raste srazmerno čistoći kristala od kojeg je napravljena. Kristal sam po sebi simboliše prozirnost, čistoću i jasnoću uvida. Svetlost koja prolazi kroz kristal je simbol spoznaje, znanja koje nema uporište u trenutnoj objektivnoj stvarnosti. Kristali se ponekad nazivaju kamenje svetlosti, a neki narodi ih nazivaju kamenje pobede. U ezoterijskim tradicijama su nazivani suze zemlje. Uz sve ove atribute postaje jasnije zašto je kristalna kugla vrlo rano postala instrument vidovitosti. Koristila se i koristi se u svim krajevima svieta, pri tome nije važno da li je od gorskog kristala, kremena, opsidijana, diorita ili običnog stakla. Dakle, ona je spoj svojstava  kristalne strukture materijala i savršenog oblika kugle i samim tim nositelj dubljeg simbolizma. Simbolizam kugle potiče od simbolike tačke i simbolike kruga. Po nekima je kugla praiskonski oblik, zato u divinaciji predstavlja savršenstvo, homogenost i skriveno znanje. Zbog svog oblika ona je i simbol zaštite.

Kristalna kugla u ezoteriji
Božanske sfere su okrugle, pa ćemo u ezoterijskoj literaturi naići da je božansko jedinstvo sastavljeno od crvene kugle ljubavi, plave kugle mudrosti i zelene kugle stvaranja. To sferično trojstvo je svod univerzuma i sa stvorenim svetom zatvara sferu (kuglu) stvoritelja i stvorenog sveta. U praksi vidimo ovakvo poimanje sferičnosti u gradnji sakralnih objekata. U Islamu je kružni oblik najsavršeniji među oblicima, pa su sve džamije kružnog oblika. Kupole romaničkih crkava i templarskih hramova su isto simboli svoda univerzuma. Crkva sv. Petra u Rimu je izgrađena kao odnos kocke (zemaljsko) i kupole (nebeski svod). U istom odnosu su i krug (božansko) i kvadrat (čovek). Dakle, kugla je simbol duhovnog sveta i znanja koja se preko nje na neki način izvlače u zonu naše svesnosti. Vidovita osoba koristeći kristalnu kuglu saopštava stvari o kojima objektivno ne može imati pojma. Iako iz dosad izloženog možemo upasti u zabludu da pomislimo i poverujemo da je kristalna kugla sedište slika upisanih i zakopanih u naše nesvesno, treba znati da Kristalna kugla nije nikakav ekran na kojem se odvija igra našeg života. Ona je samo sredstvo koje vidovita osoba koristi za fokusiranje i koncentraciju i može poslužiti kao ulazna vrata u nesvesno.